Slika sela

Crni Kao

u Sve o selima

Crni Kao је насеље у општини Баточина у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 410 становника (према попису из 2002. било је 446 становника).

Географија

Територија села Црни Као налази се у централном делу Србије. Смештен је у источном пределу Шумадије. Налази се у северном делу општинске територије Баточине.

Црни Као се налази на 179 метара надморске висине, на 5 км северније од Баточине, 28 км северније од Крагујевца и 118 км јужно од Београда. Кроз Црни Као пролази пут који повезује Баточину са Рачом.

Историја

На територији Црног Кала пронађени су предмети из доба неолита. Такође у селу су пронађени налази из времена када су на овим просторима владали Римљани.

На месту Црног Кала је некада било насеље Топола. Тополци су осигуравали царски пут као дербенџије. Крајем шеснаестог века у селу је било једанаест кућа. Не зна се тачно када се изгубила Топола и када се уместо ње појавио Црни Као.

Сигурно је да је Црни Као постојао почетком осамнаестог века када су Аустријанци освојили ове крајеве, извршили су попис 1718. године у којем се Црни Као наводи као напуштено село. Након Другог српског устанка1815. сматран је засеоком Баточине. Међутим већ 1820. се води као посебно село у саставу Општине Баточина.

Црни Као је био у саставу Општине Баточина до 1872. године, када је дошло до сједињења са Сипићем. Већ 1874. године Црни Као и Турчин су одлучиле да се одвоје од досадашњих општина и образују заједничку општину. То је потврђено указом 3. јуна 1875. године. Међутим 1880. поново је Црни Као пришао Баточини и са њом остао до 1898. године. Године 1898. Баточина је прешла у крагујевачки срез, па се Црни Као морао одвојити од ње и поново је пришао Сипићу.

Археолошка налазишта и спомен обележја у Црном Калу

  • Саставци (неолит, римско доба)
  • Споменик жртвама из НОБ-а

Из Википедије, слободне енциклопедије

2 Comments

  1. Сваке хвале вредан је труд уваженог господина Станојевића. Неће, надам се, сметати да изнесем и нека моја сазнања о историји села Црни Као:

    Према турским изворима – пописима из 15. и 16. века знало се да је на простору данашњег црнокалског атара постојало активно насеље, али је споран био његов назив. Према једном писаном извору насеље се звало Топола(1), а по другом Мало Калце(2).
    Када је нестала Топола (или Мало Калце) а настало насеље под именом Црни Као, није поуздано познато. Према раније доступним писаним изворима, село се под садашњим именом, тачније под називом Zernikau, први пут помиње у попису који су аустријске власти извршила 1718. године(3), након завршетка рата са Турском и закључења тзв. Пожаревачког мира.
    Међутим, новија доступна документа из турских архива, објављена од стране турских историчара, бацају другачије светло на неке до сада познате историјске чињенице. Наведени извори доказују да су погрешне многе претпоставке изнете о старини и постанку насеља у Шумадији и другим областима.
    Примера ради, званична историографија и етнологија сматра да је значајан број насеља у Шумадији – Лепеници настао након прве сеобе Срба крајем 17. века. Међутим, сада доступни турски документи откривају да су многа насеља, и то под данашњим именима, настала много раније.
    Један од тих пописа из турских архива је и сажети – сумарни попис из 1530. године (колико је познато, још није преведен на српски језик), који даје нове податке о насељима у области Лепенице(4). Наведени попис није „рађен“ на терену, већ у дворским канцеларијама на основу постојећих односно раније извршених пописа становништва, војничких посада и државних прихода. Један од њих био је и попис становништва у Смедеревском санџаку из 1528. године(5). У њему се, поред осталих насеља, помиње и Црни Као, што значи да је још у 16. веку под данашњим именом постојало ово село (тачније под именом Cernikal). Под данашњим именима у наведеном попису налазе се још нека насеља у нашој општини.
    Извори:
    1) Олга Зиројевић: Цариградски друм од Београда до Софије (1459-1683), Зборник Историјског музеја Србије, број 7, 1970., Београд
    2) Ема Миљковић – Бојанић: Смедеревски санџак 1476 –1560, Историјски институт, Посебна издања, Књига 46, 2004., Београд
    3) Душан Пантелић: Попис пограничних нахија Србије после Пoжаревачког мира, САНУ, Споменик XCVI, Други разред, књига 75, 1948, Београд, страна 24.
    4) MAD 506 NUMARALI SEMENDİRE LİVÂSI İCMÂL TAHRÎR DEFTERİ ( 937/1530), Osmanlı Arşivi Daire Başkanlığı, Ankara 2009)
    5) Defter-i Eflakân-i Livâ–i Semendire, Tahrir Defteri No 1011

Оставите одговор