Narodna biblioteka “ Vuk Karadžić“

Koreni bibliotekarstva u Batočini nalaze se još u XIX veku. Naime, 1890. godine u Batočini se formira čitaonica. Formirana čitaonica je preteča buduće Narodne knjižnice i Narodne biblioteke, što je ostala do danas.  Knjiga inventara Narodne knjižnice i čitaonice, a kasnije Narodne biblioteke formirana je i u nju su upisivane knjige od 13. februara 1955. godine i u istu je na taj dan upisano 80 knjiga. Prve knjige su dobijene na poklon od Saveta prosvete i kulture Narodne Republike Srbije. U to vreme se u biblioteci obavljao dobrovoljni rad, te se Zora Milanović (popadija) smatra prvim radnikom ove ustanove. Dugo je obavljala rad dobrovoljno. Nema podataka koliko je bilo korisnika. Počev od 1952/53. godine Savet za prosvetu i kulturu Narodne Republike Srbije odredio je stalne republičke nagrade za najuspešniji rad na narodnom prosvećivanju sa dodeljivanjem svake godine. Za postignut uspeh u radu na narodnom prosvećivanju  u 1953/54. godini Savet za prosvetu i kulturu Narodne Republike Srbije nagrađuje narodnu knjižnicu i čitaonicu u Batočini. 1965. godine Biblioteka se formira kao samostalna ustanova sa matičnim funkcijama za opštinu i dobija današnji naziv: NARODNA BIBLIOTEKA “VUK KARADŽIĆ“ BATOČINA. U isto vreme se otvaraju ogranci u: Lapovu, Badnjevcu i Brzanu. Tačnije 1. maja 1965. godine Biblioteka je ozvaničena kao ustanova. Danas Biblioteka ima posebne prostorije površine 120m2 sa posebne tri celine: odeljenje za izdavanje knjiga sa katalozima – autorskim, stručnim i predmetnim, čitaonički prostor za 10 čitalačkih mesta i prostorom za Zavičajnu zbirku.