fbpx

Istorija Batočine kroz fotografije i razglednice

u Istorija Batočine
Учитељица Драгица Прокопијевић са ученицима испред сеоске школе у Баточини 1940. године. Први разред je имао 19 ђака, други 12, трећи 27 i четврти 16 ђака.
Разгледница је из 1913. године рад Милосава Вељковића из Баточине. Послата је за Ниш 30. априла 1913. године.
Josip Broz Tito u lovu, u šumskom gazdinstvu Rogot kod Batočine, 13. januara 1952. godine. Pored njega tu su između ostalih bili narodni heroji: Radisav Nedeljković, Milan Žeželj, Jovan Veselinov, Aleksandar Ranković, Otmar Kreačić, Ivan Gošnjak, Momčilo Marković, Veljko Zeković,
Izvor:
http://foto.mij.rs/site/gallery/530/photo/13
Škola u Brzanu fotografisana 1930. godine, o čemu svedoči natpis iznad škole “Brzanska donja osnovna škola 1. IX 1930.” Zaista retka fotografija.
Курс сеоских домаћица у Баточини 1924. године
Баточински трговац Мика М. Васић и његова супруга Ружа. Сликано у Баточини 23. јула 1923. године
Једно право мало благо Баточине. На слици је саобраћајна дозвола бившег председника општине Давида Милошевића. Као што се види, она је из 1933. године и односи се на “фијакер за два коња”. Ова фотографија је власништво господина Горана Левајца, историчара и професора Друге крагујевачке гимназије. 
Слика са збора у Роготу у атару села Брзан где је 13. октобра 1896. године основан Савез ловачких удружења у Краљевини Србији. Учесници су једногласно изабрали бившег краља Милана Обреновића за почасног председника удружења, а за председника је изабран мајор, ађутант Двора, Љубомир Лешјанин
На слици битка код Баточине која је вођена између Турака и Аустријанаца у чијим редовима су били и српски добровољци 29 и 30. августа 1689. године. Слика је урађена по цртежима грофа Луиђи Фердинанда Марсиљија након његове смрти 1732. године.
Једна од најлепших фотографија из међуратног периода. (1933. година)
Jedna od retkih fotografija Trikotaže u periodu između dva svetska rata kada je ona bila u vlasništvu porodice Ignjatović koja se doselila iz Velike Plane. Nalazila se na mestu gde je danas Dom kulture. Osnovana je u Svilajncu dvadesetih godina XX veka, zatim je prebačena u Lapovo i bila je stacionirana kod današnje autobuske stanice, da bi 1932. godine premeštena u Batočinu. Bila je opremljena savremenim mašinama i zapošljavala je od 30 do 100 ljudi zavisno od obima posla. Nakon Drugog svetskog rata komunisti su nacionalizacijom oduzeli trikotažu porodici Ignjatović i ona je postala državno vlasništvo. Tada je izgrađena nova zgrada na današnjem mestu.
Исечак из београдског листа “Политика” од 22. маја 1933. године о освећењу варошке и сеоске школе на територији села Баточина и спомен плоче изгинулим ратницима од 1912-1918. године која се и данас налази на згради, али то је данас средња школа. Можда сте приметили да постоје два улаза, то је зато што је тада школа била подељена на сеоску и варошку и деца се нису смела мешати. Иначе мало људи зна да је Баточина тада била подељена на две општине. Општина “Варош Баточина” чинило је истоимено насеље, док су општину “Село Баточина” чинила село Баточина и Горња Баточина. Територијално је припадала крагујевачком срезу, који је заједно са још три среза и Крагујевцем чинио крагујевачки округ. Поделом краљевине на девет бановина 1929. године, Баточина је припала Дунавској бановини чији је административни центар био Нови Сад и где је остала све до слома југословенске државе у Априлском рату 1941. године. У чланку прочитајте о гостима и програму сада већ давне 1933. године. 
Stara fotografija Batočine.
Slikana 1910 i danas se cuva u Narodnoj biblioteci Srbije
Na danasnji dan 1872. godine, rođen je jedan od najuspešnijih Batočinaca, odlikovan “Kraljevskim ordenom Svetog Save trećeg reda”. Živojin О. Dačić bio je profesor, predsednik Drzavne stamparije, osnivač Udruženja književnika Srbije, pisar Ministarstva prosvete, Drzavne arhive, sekretar Univerziteta u Beogradu, urednik „Narodnih novina” , učesnik Balkanskih ratova i još mnogo toga…Bio je na „crnoj listi” Austrougarskih vlasti koje su ga označavale kao „najopasnijeg propagatora”. Desno od njegove fotografije napisao sam deo iz pisma koji je on uputio kralju Petru, a u kome govori o njegovoj ulozi u kulturnom prosvećivanju srpskog naroda. Istakao se i u Balkanskim ratovima na bojnom polju. Neočekivani napad Bugara na Srbiju 1913. godine zbog borbe oko Vardarske Makedonije, Živojina Dačića je sačekao na mestu predsednika Državne štamparije. Čuvši ovo, tražio je od ministra da ga oslobodi dužnosti: „Čim su u Beograd bili došli glasovi o borbama moje, treće armije, nisam mogao ostati kod kuće. Odmah sam preduzeo sve, da mi moj ministar odobri da privremeno svoju redovnu dužnost predam drugome i dođem ovamo. Ministar je, hvala mu, razumeo moj položaj i odobrio da ostranim Beograd, i ja sam odmah ovamo krenuo.“ 
Račun iz radnje braće Dunda u Batočini iz 1924. godine
Trikotaža “Dušan Dugalić” na razglednici iz 1969. godine.
Batočinska knjižnica dobila je nagradu od strane Saveta za prosvetu i kulturu Narodne Republike Srbije za postignuti uspeh u radu na narodnom prosvećivanju u toku 1953/54 godine. Ova nagrada ustanovljena je 1952. godine i dodeljivala se najusupešnijem kolektivima na teritoriji Republike Srbije. Dodeljivana je 7. jula na Dan ustanka naroda Srbije.
Razglednica Batočine sa kraja XX veka
Razglednica Batočine u periodu nakon Drugog svetskog rata
Ovo je primer jednog dokumenta iz 1932. godine koji se nalazi u Istorijskom arhivu Šumadije i koji svedoči o istoriji Batočine. U njemu ugostitelj Milorad Zarić moli udruženje da mu dozvoli da otvori radnju.
Batočina nakon Drugog svetskog rata
Osnovna škola u Dobrovodici. Ona će biti spaljena tokom Drugogo svetskog rata 1941. godine.
Batočinci na odsluženju vojnog roka u Viknkovcima nakon Prvog svetskog rata
Proslava zidanja kuce u Batočini 1934. godine
Kurs seoskih domaćica 1924. godine
Kurs seoskih domaćica u Batočini 1924. godine
Prva uprava Badnjevačke zemljoradničke zadruge osnovane 1920. godine. Upravni odbor čine: Koja Đelić, Petar Đorđević i Svetozar Petrović. Nadzorni odbor: Živojin Ćosić, Božidar Dragojević i Vukašin Bratković. Blagajnik je Božidar Radosavljević, knjigovođa Vladimir Marković i magacioner Blagoje Srećković.
Jedna od 10 kafana u Batočini u periodu između dva svetska rata
Parna mašina u Batočini. Na slici je Kostadina Petrović iz Batočine. Slika iz 1949. godine. Fotografija vlasništvo Gorice Petrović.
Priredba u osnovnoj školi u Batočini u periodu između dva svetska rata. Fotografija vlasništvo Gorice Petrović.
Kaskada na Lepenici fotografisana između dva svetska rata. Fotografija vlasništvo Gorice Petrović.
Poštar Vlada Cvetković na poslu. Fotografija je nastala u periodu nakon Drugog svetskog rata.
Jedan od retkih automobila u Batočini u periodu između dva svetska rata u vlasništvu porodice Ignjatović koja je tada držala Trikotažu
Batočinci tridesetih godina prošlog veka
Promena u oblačenju u Batočini u periodu između dva svetska rata
Društvo u Batočini prvim decenijama XX veka

1 Comment

  1. Zaista divno napisano, lepa ideja, nadam se da će što više ljudi pročitati ove istorijske podatke o Batočini.
    Videh u tekstu da se pominje neka knjiga, a ne vidim ni ime autora ovog teksta, da li možete da mi kažete koja je knjiga u pitanju i gde se može kupiti? Zaista bih želela da je kupim i imam u svojoj biblioteci.
    Hvala, pozdrav.
    Ivana

Оставите одговор

Your email address will not be published.

*

Najnovije u Istorija Batočine

Idi na Vrh