fbpx
Sretenjski ustav

Дан државности – Сретење Господње

u Dešavanja

15. фебруар је један од најважнијих датума за историју српског народа.

Тог дана се обележава Дан државности и Дан уставности у Републици Србији, а пада и црвени празник Сретење Господње.

Сретење Господње је празник који Српска православна црква слави 2. фебруара по Јулијанском, а 15. фебруара по Грегоријанском календару. Празник се увек пада 40 дана након Божића и означава сећање на догађај када је Девица Марија први пут увела у храм Исуса Христа као бебу.

Овај празник је веома важан за хришћане, јер се тада први пут Спаситељ сусрео са људима и тог дана се не раде никакви тешки послови.

Од 2002. године овај празник се слави као Дан државности у Републици Србији, у знак сећања на два веома важна догађаја из националне историје.

Први догађај је Збор у Орашцу, селу надомак Тополе, одржан 1804. године који је означио почетак Првог српског устанка.

Први српски устанак (1804-1813) представљао је борбу српског народа за ослобођење од турског ропства и уједно је први устанак подигнут на Балкану. Устанак је предводио Ђорђе Петровић, у народу познат као Карађорђе.

Као повод за избијање устанка био је зулум дахија и сеча кнезова, коју су организовали почетком 1804. године. Дахије су тада побиле виђеније српске кнезове са простора Београдског пашалука, у циљу спречавања подизања устанка.

Међутим, десило се управо супротно. Након овога, преживеле народне вође, окупиле су се у Шумадији, у Орашцу, и договорили да подигну устанак.

Први српски устанак је значајан историјски догађај, којим је започет период познат као Српска револуција. Српска револуција је представљала низ догађаја који су довели до ослобођења Срба и укидања феудализма.

Не само зато што је означио почетак борбе српског народа за стварање своје независне државе, него и због економског и културног напретка Срба у то време, овај датум представља почетак рађања модерне српске државе.

Други важан догађај је доношење Сретењског устава, првог српског Устава у Кнежевини Србији. Творац Устава био је Димитрије Давидовић, а донет на скупштини у Крагујевцу 1835. године.

То је био изузетно модеран и либералан Устав за тадашње време, а настао је по угледу на уставе Француске и Белгије. Наиме, тадашњи владар Кнежевине Србије био је Милош Обреновић, који је владао апсолтистички.

Сва власт била је у његовим рукама и све одлуке је доносио самостално. Стога се јавила потреба да се његова власт ограничи уставом. Пошто је кнез Милош је стално одлагао доношење Устава, избила је буна, коју је предводио Милета Радојковић, позната у народу као Милетина буна.

Милетина буна изазвала је страх код кнеза Милоша и извршила притисак на њега да донесе Устав.

Сретењским уставом је извршена подела власти на законодавну, извршну и судску, чиме је кнежевска власт била поприлично ограничена.

Кнез Милош је остао на челу државе, али извршну и законодавну власт је морао да дели са Државним саветом састављеним од 6 попечитељстава.

Трећи орган власти била је Народна скупштина задужена за одређивање годишњег данка и избор кнеза заједно са Совјетом. Судство је било независно, а грађанска права и слободе су била загарантована. Међутим, због слободарских идеја он је остао на снази свега 55 дана.

Под притиском великих сила: Турске, Аустрије и Русије, које нису имале уставе био је суспендован 11. априла 1835. године. Иако је кратко остао на снази овај Устав се сматра првим модерних српским уставом и једним од најдемократскијих и најлибералнијих устава тог тоба у Европи.

Оставите одговор

Najnovije u Dešavanja

Sv Sava

U susret Svetom Savi

(Rastko Nemanjić) Prosvetitelj, arhiepiskop, književnik (1175. – 1236.) Sveti Sava, rođen kao
Idi na Vrh