fbpx

Oslobođenje Batočine u Prvom svetskom ratu

u Istorija Batočine

Krajem oktobra 1918. godine, srpska vojska bila je već spremna, u nezadrživom jurišu prema Beogradu. Uprkos tome, Nemci nisu Srbiju prepustili tek tako, bez borbe.

TOK RATNIH OPERACIJA

Drinska divizija je nadirala sa obe strane puta Kruševac – Kragujevac, koji je jedini stajao na raspolaganju Alpskom korpusu. Štojben se plašio da I srpska armija može da predvoji njegovu XI armiju, ali i njene levokrilne trupe odbaci na istok.

Bilo je očigledno da levokrilna brigada 30. divizije ne može da zaustavi nadiranje delova Drinske divizije, koja se kretala putem za Kragujevac, kao i visovima, južno od Kragujevca. General Štojben naredio je povlačenje na položaje, koji su se protezali u visini Kragujevca i preko Bagrdanskog tesnaca, ka Petrovcu na Mlavi. Cilj je bio sprečavanja raspada fronta. Vojnici Dunavske divizije ušli su, bez borbe, u nezaštićenu Ćupriju.

Tokom 26. oktobra, nastavljeno je gonjenje neprijatelja, koji je nastavio sa užurbanim odstupanjem. Tog dana oslobođeno je Pomoravlje, sve do Lapova, kao i Kragujevac. Bilo je pitanje dana kada će srpske trupe izaći na Dunav. Trupe, ove divizije, nastavile su gonjenje neprijatelja obalama Morave, idući prema severu i štiteći istovremeno desni bok svoje armije.

Prednji delovi srednje kolone nastavili su gonjenje u 8 časova, da bi oko podneva ušli u Bagrdan, bez dodira sa neprijteljem. Kolona je oko 21 čas stigla u Brzan, u kojem je zanoćila, dok su prednji delovi izbili na Rogot. Neprijatelj je još držao Lapovo.

Kada su jedinice srpske vojske došle do Lapova, neprijateljski vojnici su pružili otpor lakim topovima i mitraljezima. Otpor je trajao svega nekoliko sati. Pri povlačenju, uništili su most na Lepenici, ložionicu, lokomotive, stanične uređaje… 27. oktobra, srpski vojnici su ušli u Lapovo, iz pravca Rogota.

Sledećeg dana, 28. oktobra, oslobođena je Batočina, ali i Rača. O tom događaju svedoči zapovest komandanta Dunavske divizije:

Prethodnica I bataljona 8. pešadijskog puka, jedna poljska baterija i jedna četa pionira, pod komandom odgovarajućeg komandanta bataljona, polazi sutra, 28. o. m. u 8 čas. od sela Brzana putem Batočina – Crni Kao – Rača. Reon osiguranja istočna linija železnčka stanica Lapovo – k. 197 – k. 266 – do Rače i zapadna linija istočna ivica Gradca – zapadno od k. 233 – selo Viševac. Glavnina dosadašnjeg sastava pod komandom potpukovnika Mihaila Nedića polazi putem za prethodnicom na odstojanju od 1 km. Marševski cilj je selo Adrovac, gde će glavnina u bivaku prenoćiti.

Zapovest komandanta Dunavske divizije

U izveštaju, pisanom 29. oktobra, stoji da je srpska vojska prošla preko Brzana i Straževice, da bi nastavila gonjenje neprijatelja ka Natalincima, Topoli i dalje, ka Kosmaju.

Povlačeći se, Nemci su za sobom ostavljali pustoš, o čemu govore reči feldmaršala Mekenzena: ,,Srbija, srpska zemlja, predstavlja jednu strahovitu pustoš.”

O stanju u ovim krajevima, u ,,Dnevniku iz Prvog svetskog rata”, narodni poslanik Ljuba Jovanović iz Lapova, između ostalog, piše:

Još pola sahata, najviše tri četvrti, pa sam u Lapovu, pa zato sam sve nervozniji i srce mi se steže, obuzima me neka drhtavica, cigaretu za cigaretom palim. Od Bagrdana, kroz Miloševo i Brzan, nailazim već na mnoga poznata lica. Dođoh do stare pošte brzanske. Sama pošta – građevina sa svim sporednim zgradama magacinom i štalama do temelja porušena. Tu je i Rogot, samo od njega ničega nema. Nekada najlepša šuma u Srbiji, od hrastove, ajsenove i brestove šume danas je poljana, nigde ni trna ni grama, sve je neprijatelj posekao i odneo za svoje fabrike. Iako šuma nije bila velika – oko 360 ha – ipak je predstavljala vrednost na milione dinara. Sve to, cela šuma Rogot sada ne predstavlja vrednost ni jedan dinar.

,,Dnevnik iz Prvog svetskog rata” Ljuba Jovanović, narodni poslanik iz Lapova

Nakon oslobođenja, život se u prvim posleratnim godinama teško i sporo vraćao u normalu. Veliki broj stradalih ostavio je kuće bez muške glave. Teret izdržavanja domaćinstva morali su da ponesu, tek izrasli golobradi mladići.

PODIZANJE SPOMEN-PLOČE

Početkom 1929. godine, počela je izgradnja nove školske zgrade u Batočini. Prema aktu Dunavske banovine, škola je dobila zadatak da na vidnom mestu istakne mermernu ploču sa urezanim imenima izginulih ratnika u balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu.

Spomen-ploča na ulazu u osnovnu školu (današnja srednja škola).
Prvobitni izgled ploče izmenjen je nakon Drugog svetskog rata-
skinut je grb Kraljevine Jugoslavije.

5. februara 1931. godine za izradu mermerne ploče određen je Odbor, koji su činili: Vojo Nikolić, Vlajko Krstić, Dragutin Mladenović, Milosav Simonović i Aleksandar Milošević.

Pozvani su kamenoresci: Tasa Petrović i Svetozar Nešić iz Kragujevca i Jovan Radovanović, kojeg je zastupao njegov sin Miodrag iz Svilajnca. Održana je javna licitacija, a Odbor je izrazio želju da ploča bude od crnog granita, veličine 2.20 x 0.50 cm i debljine 3 cm.

Predloženo je da reljefno budu izrađeni grbovi na belom mermeru, iznad ploče. Na licitaciji je pobedila ponuda Jovana Radovanovića.

Na pozivnici za svečano osvećenje škole pisalo je: ,,Da bi nam podmladak bio krepkiji i pametniji, da bi nam budućnost bila bolja, podigosmo našoj omladini ovaj dom molitve i nauke, ne zaboravljajući svetla imena 136 slavno palih Batočinaca u poslednjim ratovima za oslobođenje i ujedinjenje. U njima je naš ponos i veličina naša, jer najizrazitije ponašanje kako se služi Kralju i Otadžbini.“

Goste je, tom prilikom, pozdravio upravitelj škole Gvozden Stanić rečima:

Braćo i dragi gosti! Večito žive oni, kojih se na ovaj način sećamo. Imena ovih sto trideset i nekoliko Batočinaca, koja su urezana dletom u tvrdi mermer, koji će prkositi vremenu, nisu samo tu da se ne zaborave. Ne, braćo. Neka u ovom hramu nauke i molitve budu sjajan primer nama i potonjim generacijama kako se umire za otadžbinu…

Pozdravni govor učitelja Gvozdena Stanića

U Prvom svetskom ratu i u balkanskim ratovima poginulo je sto trideset šest Batočinaca i meštana iz okolnih sela današnje opštine Batočina. Izuzetno veliki broj stradalih meštana, dokaz je njihove nacionalne svesti.

Ovo je naš vid zahvalnosti za veliku žrtvu, koju su podneli žitelji našeg mesta, kako bismo mi, Batočinci, živeli u slobodnoj državi u budućnosti, tj. danas.

Marko Stanojević, istoričar

Оставите одговор

Your email address will not be published.

*

Najnovije u Istorija Batočine

Idi na Vrh