fbpx

Kako je nastao Jugo 45

u Dešavanja u okolini/Industrija/Informacije/Institucije/Zanimljivosti

Početkom 1980. godine Jugoslavija je sa oduševljenjem dočekala novi, treći model iz osobnog programa Zastave – Jugo 45. 

Nijedna svetska premijera novog automobila u Jugoslaviji ne izaziva toliki interes javnosti kao rađanje domaćeg vozila. Jugoslovenski kupci automobila svega su se tri puta uzbudili, a u svim slučajevima uzbuđenje je izazvala Crvena zastava iz Kragujevca, pisao je Auto svet 1980. godine.

Prvi masovni susret s automobilima doživeli smo 1955. godine, kad se pojavila Fića. Šesnaest godina kasnije usledio je drugi udar – javnosti je predstavljena Zastava 101. Ipak, najnovija kragujevačka premijera – Zastava 102, odnosno Jugo 45 – po interesu javnosti nadmašila je sve prethodne. Zbog čega su se Jugoslaveni uzbudili?

Pod parolom “mnogo pruža – malo traži”, Zastava je ponudila kupcima vozilo koje je po svojim osobinama između Fiće i Stojadina. Po svemu sudeći, Kragujevčani su s Jugom 45 napravili pun pogodak jer su u vreme energetske krize, kada se vodi računa o svakom litru benzina, tržištu ponudili ekonomičan automobil.

Početkom sedamdesetih godina, kada su poslovi na stvaranju Stojadina privedeni kraju, u Zastavi su počeli razmišljati o novom projektu “Y”, ali je ideja morala pričekati povoljniji trenutak. Taj trenutak je došao pet godina kasnije, kada su analize domaćeg tržišta pokazale da dolazi vreme malih vozila.

6c39b4c6-6a2b-4a61-b7fa-6799055e93f3-YP_Z101_1200.jpg

Preciznije rečeno, novi mali jugo-auto, po svojim karakteristikama, trebao je biti negde između Fiće i Stojadina. Analitičari su odredili samo osnovnu ideju novog vozila, ali pravi posao je tek sledio. Paralelno su rađena tri projekta “102” (a, b i c). Prve dve varijante imale su motor smešten pozadi i, logično, pogon na zadnje točkove. U trećoj, “102-c”, motor je bio smešten napred i pokretao je prednje točkove. Izabrano je rešenje “102-c”.

Zastavini stručnjaci tvrde da je novi automobil temperamentan, lak za održavanje i jeftin za proizvodnju.

Finansijski planovi su završeni 1976. godine i pedantno je izračunato koliko će koštati proizvodnja automobila, izgradnja hala, nabavka motora i opreme.

Izradi konačne varijante projekta “102” tim stručnjaka OOUR Zastava razvoj, sastavljen od 90 inženjera i 200 tehničara, modelara, mehaničara i crtača, pristupio je 1977. godine

Prvo su napravljene makete različitih varijanti karoserije budućeg automobila u odnosu 1:5, a kada je odlučeno kako treba da izgleda automobil, izrađen je i prvi gipsani model “102”.

Gipsani model, preteča Juga 45, u najvećoj tajnosti je prebačen u Italiju, gde je Fijatovim laboratorijima, u Orbasanu, gradiću nadomak Torina, podvrgnut ispitivanju u aerodinamičnom tunelu. Tokom eksperimenata rađene su prepravke sve dok koeficijent otpora vazduha nije sveden na 0,38 (jedna od najboljih vrednosti u klasi automobila do 1.000 kubika).

Istovremeno na projektu “102” radile su još dve grupe stručnjaka. Prva se bavila unutrašnjim izgledom vozila (od rasporeda komandi pa do oblika sedišta), a druga je imala zadatak da odredi raspored mehaničkih sklopova.

U malom vozilu svakako je najteže obezbediti dovoljno prostora za putnike i prtljag. Zastavinim inženjerima pošlo je za rukom da od ukupnog prostora u vozilu mehanički sklopovi zauzmu svega 18 odsto. Zahvaljujući tome, Jugo 45, iako spolja uži, unutra je širi od Zastave 101.

Više od milion kilometara test vožnji

Prva četiri prototipa Zastave 102 napravljena su 1978. Prema rečima inženjera Zdravka Menjaka, direktora OOUR-a Zastava razvoj, na ovim ručno izrađenim automobilima obavljena su u Kragujevcu ispitivanja otpornosti školjke na vibracije i uvijanje.

Jedan od ovih prototipova morao je ponovo u Fiatov tunel na konačnu proveru aerodinamičnosti, a njegov “rođak” upotrebljen je za “crash” test. (Tokom ovog testa se utvrđuje bezbednost automobila prilikom sudara.)

Na ispitivanju Jugo 45 izbačen je iz katapulta brzinom od 50 km/h u zid. Pri ovom simuliranju sudara u vozilo se stavljaju lutke zvane “Oskar” da bi se utvrdilo koliko su ugroženi putnici. U Zastavi su veoma zadovoljni ovim probama i ne kriju zadovoljstvo što su uspeli, po njihovim rečima, napraviti vrlo bezbedno vozilo.

Za protekle dve godine prototipovi zastave 102 na putnim ispitivanjima po jugoslavenskim putevima prešli su ukupno više od milion kilometara. Osim toga, na njima su obavljena i ispitivanja potrošnje, buke, stabilnosti i izdržljivosti.

Ekononičan automobil

Sve velike fabrike automobila se trude da proizvedu automobile koji će trošiti manje goriva. I u Zastavi su imali na umu smanjenu potrošnju kad su projektovali Jugo 45. Zbog toga su odabrali motor od 903 kubika i 45 KS koji je u 725 kilograma teškoj karoseriji dovoljno brz, temperamentan i štedljiv.

Budući da troši 5,86 litara benzina pri brzini od 90 km/h (mereno po europskim EC normama), Jugo 45 spada u red automobila sa skromnom potrošnjom goriva.

7b9be740-e6b6-41d4-a0f5-ee07394c0cfc-YP_Z101_7654.jpg

Brza mala kutija

Jugo 45, naglašava Auto svet, je pretrpio najstroža ispitivanja, da bi se potom poboljšali mehanički sistemi novog vozila. Ova ispitivanja pratilo je nekoliko timova stručnjaka – od mehaničara do inženjera. Nerazdvojni s njima bili su i probni vozači.

Jedan od njih, Aleksandar Sretenović, prilično popularni kragujevački momak, godinama isprobava nove modele – od Fiće do kamiona. Za upravljačem Juga 45 prošao je nekoliko desetina hiljada kilometara i kaže: “Više sam ja namučio ovo vozilo nego ono mene!”

Gledajući ga onako visokog (oko dva metra) i s više od 100 kilograma, pomalo sumnjamo da se ugodno osećao u ovom naoko malom automobilu, ali Sretenović, ili kako ga u Kragujevcu zovu – Keza, primećuje to i kategorički tvrdi: “Komotnije sam se osećao u Dvojki, kako mi zovemo Zastavu 102, nego u Stojadinu.

Iako izvana Dvojka izgleda uža (i zaista je njena školjka uža od Stojadinove), prostor između unutrašnjih stranica u Jugu 45 je veći nego u Zastavi 101, a Jugo je lakši 100 kg. Inače, isprobali smo ga na svim putevima. Izdržao je sva iskušenja. Vozili smo od tri sata ujutro do 23 sata, ne gaseći motor – u četiri smene.”

“Nećete verovati”, nastavlja Sretenović, “ali put od Petrovca na moru do Virpazara prešao sam za 19,5 minuta. Ovaj podatak je evidentiran kod nas i nije važan za kupca jer ga sigurno neće voziti tako brzo na ovom putu punom krivina okruženih ambisima.

To samo može probni vozač. Ovo navodim da bih istakao sjajnu stabilnost vozila. Jednom su me naši stručnjaci ozbiljno ukorili kada sam postigao visok prosek brzine po makadamskom putu…”

Budućim vlasnicima je sigurno važno što ovaj automobil pri brzini od 80 kilometara troši 5,35 litara benzina (100 km/h – 6,5 l, 120 km/h – 8,1 l).

“Za njegovim upravljačem proveo sam godinu dana i mogu vam reći da je to slatka mala kutija, komforna i udobna, brza, izdržljiva i ekonomična”, rekao je na kraju Aleksandar Sretenović Keza.

Preuzeto sa: http://modernizurnal.com/

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

*

Najnovije u Dešavanja u okolini

#OstaniKodKuce

Dragi naši, Tu smo gde smo. Svi. Čitav svet. Sada, dok smo udaljeni
Idi na Vrh