Zamisli da si ti ja. Imaš 30 godina. Živiš sa ocem, bez ikakvih primanja. Od detinjstva živiš u siromaštvu, u oronoluj kući, koja preti da se uruši svakog časa. Nemaš kupatilo, ni osnovne uslove za život, a 21. vek je. Takvi uslovi života narušavaju tvoje već loše zdravlje. Zdravstveni problemi su te primorali da napustiš školu. Lekari prognoziraju da ćeš postati nepokretan do 15. godine. Padneš. Međutim, ti ih pobediš. Ustaneš.
Epileptični napadi te prate čitav život. Mogu da budu učestaliji ukoliko ne popiješ lek, a para za isti nemaš uvek. Preživljavaš…
Živeo bi i ti kao i drugi. Zamišljaš svoju budućnost. Trudiš se da ustaneš. Shvatiš da je to tvoj život, pa se boriš. Boriš se toliko da pobediš i sebe samog. Trudiš se, napreduješ, učiš i završiš školu. Inat. Sreća. Upornost. Zaslepi te svetlost – nada.
Iznenada, opet padne mrak. Opet si pao. Ne možeš da ustaneš. Ovog puta ne možeš da shvatiš da je život toliko surov prema tebi. Pitaš se: zašto? Ne želiš da misliš da će ovo večno trajati.
Želiš porodicu i bezbednu kuću. Želiš pristojan posao i platu da bi mogao da kupiš lek i hleb. Veruješ u sebe da ćeš uspeti. Veruješ u dobre ljude. Veruješ da postoje ljudi koji osvetljavaju put svima, pa će i tebi.
Mnogi te cene jer si pametan, mlad i borben. Poštuju tvoje znanje, energiju i upornost. Dive ti se kao čoveku punom vrlina. Oni osećaju koliko je tvoja želja jaka, a cilj ispred tebe ostvariv. Pomisliš. Budućnost je ipak stvarna zahvaljujući svim tim dobrim ljudima. Oni te vide srećnog i zadovoljnog, zaposlenog i u novom domu.
Vidiš i ti sebe. Raduješ se svim ljudima koji su ti pomogli i dali ti krila da poletiš u sutra, nasmejan i bezbrižan. Svestan si i zahvalan na svemu! Njihova mala pomoć, tebi je više od života. Život je lep!
Možeš li sada da zamisliš da si ti ja, Vladimir Kojanić?
Vladimir Vlada Kojanić – Rođen je 1990. godine u Lapovu. U najranijem detinjstvu suočava se sa raznim bolestima i sa diskriminacijom okoline. Lekari su Vladimiru prognozirali da će do svoje 15 godine da ostane nepokretan. Započetu osnovnu školu nije završio zbog čestih epileptičnih napada. Jaka želja da se vrati i završi školovanje ostvarila se mu se tek sa 26 godina, kada je vanredno, odličnim uspehom, završio osnovnu školu u OŠ „Sveti Sava“ u Batočini. Nakon toga, završio je EGŠ „Nikola Tesla“ u Jagodini. Zainteresovanost za istoriju, religiju i geografiju, podstakla je Vladimira da postane autor više tekstova i koautor dve knjige „Etnološki zbornik“ i „Zbornik radova crkvišta i manastirišta srednjeg veka“.
Ovom mladom talentovanom čoveku, neophodna je naša pomoć!
Život u nehumanim uslovima ne dozvoljava mu da funkcioniše kao i svi mladići njegovih godina.
POMOZI! BUDI HUMAN!
Uplatom na tekući račun pomoći ćete da Vladimir obezebedi osnovne uslove za dalji život.
Primalac: Vladimir Kojanić
Adresa: Svetozara Markovića br. 7
34220 Lapovo
Svrha uplate: HUMANITARNA POMOĆ
Dinarski tekući račun: 205-9011007163376-69
Devizni tekući račun: RS35205903102774374444
