fbpx

Vašar u Batočini, 21. juli

u Dešavanja u Batočini/Informacije/Istorija Batočine/Sabori

Vašar je posebna tradicionalna svetkovina u Srbiji. Raduju mu se i stari i mladi. Izaziva ogromnu sreću svih posetilaca, naročito kod najmlađih. Vašar se obeležava u Batočini, neizostavno, svake godine na određeni datum, uz pripreme koje traju čak i nekoliko nedelja ranije. Tog dana podrazumeva se okupljanje ljudi iz svih krajeva Srbije, ne samo meštana iz naše opštine i okoline.

Na teritoriji batočinske opštine, vašari se održavaju više puta godišnje. Zavisno od sela do sela, leto u našem mestu ispunjeno je vašarskim dešavanjima i to u: Badnjevcu (12. jul), Batočini (21. jul), Brzanu (2. avgust) i Žirovnici (7. avgust). Ma gde i kada se održavao, vašar uvek sa sobom donosi šarenilo boja i ljudi, praznično raspoloženje i poseban osećaj zajedništva i sreće.

O vašarima

Vašar ili panađur vid je tradicionalnog narodnog i godišnjeg okupljanja, na unapred propisanom mestu, na kome ljudi trguju, susreću se i zabavljaju. Obično se održava na dan nekog sveca.

Reč panađur, koja se ranije češće koristila, grčkog je porekla, dok reč vašar, koja se danas najčešće koristi, dolazi iz mađarskog jezika (vásár), što znači pazar, sajam, posao, pogodba. Često se upotrebljava i reč slovenskog porekla sabor (skup većeg broja ljudi na jednom mestu ili skup naroda oko
crkve ili manastira), što asocira na religijsko poreklo ovog godišnjeg običaja u narodu.

Zbog velikog ekonomskog značaja panađura, njihovoj normativnoj regulaciji poklanjana je znatna pažnja. U srednjevekovnim poveljama, vladar je pravo na njihovo održavanje darivao vlasteli i crkvi kao privilegiju. U tursko vreme, vezir je izdavao bujruntije u kojima je bilo ustanovljeno gde i kada će se panađur održavati i koliko će trajati.

Nakon oslobođenja od turskog jarma, u Srbiji su vašari prvi put zakonski regulisani Uredbom o držanju panađura iz 1839. godine. Uredbom su potvrđeni stari ili uvedeni novi panađuri u svih 17 okruga, koliko ih je tada Srbija imala. Cilj ove odluke bio je da se u narodu razviju trgovina i trgovački duh.

Batočinski vašar u prošlosti

Vašar u Batočini bio je jedan od najznačajnijih događaja u ovom delu Srbije. Održava se na Svetog Prokopija, 21. jula. U 19. i početkom 20. veka bio je posebno značajan kao stočni vašar. Todor Radivojević o batočinskom vašaru, davne 1911. godine, piše:To je najčuveniji vašar za rogatu marvu u Severnoj Srbiji. Na trg se donese 120 do 150 vagona goveda i silan se svet slegne sa svih strana i van granica Srbije.

Nakon Drugog svetskog rata, vašar se održavao na mestu gde se danas nalazi Elektrošumadija, a zatim i na igralištu FK ,,Sloga”, pored reke Lepenice. Prostor je bio ispunjen šatorima sa muzikom i neizbežnim ringišpilima.

Devedesetih godina XX veka, vašar je prebačen u Rogot, u naselje Loznica. Poslednjih godina, glavna manifestacija se održava u Ulici kralja Petra, u samom centru Batočine, dok su ringišpili, namenjeni najmlađima, sada pretežno u školskom dvorištu.

Tokom godina postojanja dužina vašara, ali i sama ponuda na vašarima u Batočini se menjala. Nekada je vašar trajao tri puna dana, a danas jedan. Dok su u ranijem periodu preovladavali proizvodi domaće radinosti i zanatstva, danas uglavnom u ponudi srećemo robu savremenije proizvodnje. Stari zanati su postali retkost na vašaru.

Oduvek su se na vašarima razmenjivale informacije o prodaji ili kupovini zemlje, drvne građe… Takođe, to je bilo i ostalo tradicionalno mesto okupljanja i ‘mešanja’ mladih iz raznih gradova, te se na vašaru rado razmenjuju pogledi između momaka i devojaka i rađaju nove ljubavi. Nekadašnji vašari podrazumevali su i ugovaranje venčanja, pa i raspitivanje o porodicama sa kojima se trebalo oroditi.

Vašar danas

Nešto što se godinama nije menjalo i čemu se najviše raduju najmlađi posetioci vašara su te vašarske đakonije, koji čine simbolku vašara: bombone, lizalice, ušećerene jabuke, ratluci, žele bombone, liciderska srca i druge slatke đakonije najrazličitijih boja, veličina i oblika.

Pored šarenila slatkiša, tu je obavezno i izobilje najrazličitije robe koja čeka da nađe svoj put do kupaca. U ranim jutarnjim satima na vašar dolaze stariji posetioci, ne bi li imali priliku da se prvi i na najbolji način upoznaju sa ovogodišnjom ponudom. Prepodnevni sati rezervisani su za najmlađe, koji u pratnji svojih baka i deka uživaju u vašarskim đakonijama.

Kako vreme odmiče, starije generacije kreću ka svojim kućama, jer treba dočekati goste. Prostor, adaptiran za vašar, tada popunjavaju mlađe generacije iz Batočine, ali i okolnih mesta i gradova. Njihova pažnja je usmerena ka delu vašara gde je smešten zabavni park namenjen najmlađima.

Nema vašara bez razapetih šatora, tako se pričalo i podrazumevalo. Nekada se kvalitet vašara ocenjivao, isključivo, na osnovu broja šatora. U šatorskoj ponudi je, pored dobre hrane, obavezna bila i živa muzika.
U glavnoj ulici ranijih godina postavljan je veliki broj šatora, ali su u poslednje vreme oni, većinom, zamenjeni barskim stolovima, rezervisanih u najvećoj meri za mlade. Uz muziku i druženje mladi, tradicionalno, do jutarnjih časova, ispraćaju još jedan vašar u nizu, sa željnim iščekivanjem novog provoda na vašaru sledeće godine.

Ove godine…

Svanuo je dan Svetog Prokopija, 21. juli je. Ove godine, zbog pandemije, vašara nema.

Batočina je ovog 21. jula gotovo neprepoznatljiva. Nema gužve, galame, šarenila… Ovogodišnja tišina na ulicama našeg mesta najbolji je dokaz da održavanje vašara zaista treba da smatramo privilegijom, kao što je to bilo u prošlosti.

Zato, nadamo se da će već sledeće godine ulice Batočine na Svetog Prokopija biti ispunjene svetom, koji će se sa svih strana doći u naše malo šumadijsko mesto.

Zdravi ostajte, naši Batočinci, kako bismo već naredne godine ponovo doživeli onaj poseban osećaj svečanosti, koji samo vašar može sobom da donese.

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

*

Najnovije u Dešavanja u Batočini

Idi na Vrh