Oktobar je mesec kada je jesen u punom svom sjaju, prelama se u bezbroj pastelnih boja. To je mesec kada si se rodio ti, ja, možda, on i ona. U oktobru zru mnogi plodovi u mom i tvom kraju. U oktobru često pada kiša, ona jesenja, koja te zanese i nosi u neku prošlost daleku.
Oktobra se bude svi knjigoljupci i nestrpljivo jure ka štandovima za novim buntovnim naslovima. U oktobru već počinju da sviću ona mračna jutra. Noć je često sama i hladna. Naizgled, oktobar je deseti mesec u godini i nije ništa posebno. Ali, ni svaki oktobar nije isti oktobar.
Oktobar, davne 1918. godine, 28. dana u nizu, bio je poseban za Batočinu, kao i onaj 1944, i to 14. dana po redu. Činilo se da su se ponovila dva ista oktobra. I, jesu! Oba oktobra vezuje ista reč – sloboda. Sloboda življenja, sloboda svesti, sloboda reči… Osloboditi se stega okupatorskih tih godina, ratnih, značilo je slobodu slobode, pre svega.
Međutim, bilo je nečeg posebnog u Batočini, od samog njenog postanka, pa do danas. Nalazi se na raskršću puteva, na obalama reke, svratište je svega novog i svega starog. Ćuti o sudbinama mnogih, koji su u nju došli i koji su kroz nju prošli, večito u nekom preplitanju svega i svih, naših i njihovih, starosedelaca i novih stanovnika… I, tako traje, već, vekovima, godinama…
Ni putopisci, prolazeći kroz ovu malu varoš, nisu mogli da odole njenoj intrigantnosti, pa da ne zastanu i zapišu po koju reč o ovom malom mestu na obalama Lepenice.
Batočina pamti vekove i godine uspona i padova, prosperita i ratnih previranja. Sreća i nesreća večito su bile saputnice, nisu zaobilazile Batočinu ni u jednom ključnom događaju u prošlosti.
Zato je taj oktobar osoben, bar za nas Batočince. U oktobru se slavi dan njenog ponovnog rođenja, dan kada je Batočina oslobođena okupatorskih stega.
Svakog oktobra slavi se sloboda, dostignuta tih davnih godina u vreme ratnih previranja, istoriji poznatih kao Prvi i Drugi svetski rat. Ostavili su neizbrisive posledice u čitavoj Srbiji. Batočina je ostala siromašnija za sto trideset i šest stradalih Batočinaca i isto toliko ljudi iz okolnih sela. Veliki broj, a tako malo mesto.
Međutim, kao što sve prođe u životu i kroz život, tako prođu i takvi dani. Sviću neka nova jutra. Svanuo je i 28. oktobar, potom i 14. oktobar, nekoliko decenija kasnije. Svaki poseban i svoj, a opet isti, oslobođeni. Crvena slova u srcima svih Batočinaca. Dočekali smo oslobođenje!
Neki novi naraštaji sada koračaju ovom istom Batočinom, njenim ulicama, bezbrižno. Koračaju, ali ne zaboravljaju njih sto trideset i šest predaka, koji su nekada koračali njome. U njihovu čast, u njihovo ime, za njihovu hrabrost, za njihov život, za njihovu smrt, a za našu slobodu, svečano je obeležen Dan oslobođenja Batočine, za iste one za koju su svoj život i dali.
Njihovi potomci, učenici osnovne i srednje škole, ovog oktobra 2019. godine uzdigli su ih još više u očima svih nas, priredivši prigodnu svečanost uz prisustvo brojnih gostiju, u znak zahvalnosti palim borcima.
Slava im i hvala!
Marija Milojević
