fbpx

Misteriozni spomenik na groblju u Batočini

u Dešavanja u Batočini/Istorija Batočine/Spomenici/Zanimljivosti

Na varoškom groblju u moru drugih nadgorbnih spomenika izdvaja se žućkasti mermerni spomenik, na kojem na srpskom jeziku, ali i na lošem italijanskom stoji sledeći natpis: Andrea Benvenuato 1848. Morto 24. febrajo 1886. La Vedova Pose Margareta.

Postavljaju se brojna pitanja, dovode polemike i javljaju sumnje u vezi sa njim. Meštani Batočine nesumnjivo su nekada primetili ovaj spomenik. Verujemo da je ostao misterija i zagonetka mnogima, do danas.

Ko je bio Andrea Benvenuti? Odakle Italijan u Batočini, i to još u devetnaestom veku? Odgonetnućemo!

Spomenik 133. godinu odoleva zubu vremena

Nakon Berlinskog kongresa, Srbija se obavezala da izgradi prugu od Beograda do Istanbula. „Pruga snova“ otvorena je za saobraćaj 23. avgusta 1884. godine. Voz je iz Beograda krenuo u 8 časova ujutru, a u Lapovo je stigao u 12. 52, da bi put nastavio ka Nišu, gde je svečano i dočekan u 17. 25 časova. Međutim, jedan od ciljeva bio je da se jedan krak pruge odvaja od Lapova prema Kragujevcu. Ta deonica završena je 1887. godine.

Na izgradnji ove pruge radio je, pored Srba, i veliki broj stranaca, među kojima je bilo Austrijanaca, Čeha, Mađara, ali i Italijana. Jedan od Italijana bio je i Andrea Benvenuti, junak naše priče.

Kao inženjer, sve vreme je učestvovao u nastajanju pruge. Prvo je naselio Stari Adžibegovac (Staro Selo), potom je boravio u Markovcu. Na kraju, došao je u Batočinu, nastanivši se u kući kod Nastasa i Poleksije. Njegova soba nalazila se na spratu „hotela“, izgrađenog od čvrtstog materijala.

Hotel je bio naslonjen na cincarsku kafanu, sa posebnim ulazom, ali je kroz prizemlje, dok se išlo uskim hodnikom, vratima bio spojen sa kafanskim salama. Kafana je bila posebna po pikantnoj cincarskoj kuhinji, ali i po odličnim vinima, koja su vlasnici lično prozvodili od grožđa sa obližnjih vinograda.

Andrea se izdvajao od ostalog stanovništva Batočine. Bio je visok, uvek brižljivo odeven, sa mašnom oko vrata i obaveznim cilindrom, ispod kojeg je mirovala blago talasasta kosa, prošarana nekom belom vlasi. Batočinci, pa ni Srbi, nisu mogli da se pohvale takvim stilom, držanjem i higijenom u to doba. Zbog toga je Nastas, za osam soba na spratu uredio, čak, tri kupatila.

Andrea je u Batočini živeo tokom gradnje pruge od Lapova prema Kragujevcu. Nažalost, nije dočekao njen završetak. Umro je 24. februara 1886. godine u trideset i sedmoj godini života, o čemu svedoči spomenik, podignut na varoškom groblju, koji više od 130 godina prkosi vremenu.

Na njemu je na srpskom i lošem italijanskom jeziku napisano: Spomenik podiže supruga Margareta (La Vedova Pose Margareta).

Ko je Margareta? Zašto ne počiva pored svog muža? Da li je ona zaista Italijnka ili lokalna dama? Na ova pitanja odgovore, najverovatnije, nikada nećemo saznati.

Danas, na spomeniku nema slike. Vreme, ipak, čini svoje. Sa sigurnošću možemo tvrditi jedino da spomenik nije klesan u Italiji. Tvrdnju oslikava činjenica, tj. slovo J u reči febrajo.

Nama, svakako, ostaje da priču o jednom Italijanu, koji je nekada ovde živeo, čuvamo od zaborava. Jer, to nije samo priča o izvesnom Andrei Benvenutiju, već i priča o istoriji Batočine i razvoju pruge kojom smo se svi mi, bar jednom, ali i više puta vozili.

Marko Stanojević, istoričar.

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

*

Najnovije u Dešavanja u Batočini

#OstaniKodKuce

Dragi naši, Tu smo gde smo. Svi. Čitav svet. Sada, dok smo udaljeni

Aladin i čarobna lampa

KC “Dositej Obradović” poziva mališane na pozorišnu predstavu “Aladin i čarobna lampa”
Idi na Vrh