Đurđevdan

u Dešavanja/Informacije/Religija/Zanimljivosti

Pravljenje venčića od mirisnih trava, ritualno umivanje vodom, đurđevdanski uranak..

Krsna slava mnogih pravoslavnih Srba, Đurđevdan, proslavlja se šestog maja, odnosno 23. aprila po starom kalendaru. Njime se obeležava uspomena na Svetog Đorđa, koji je rođen krajem trećeg veka nove ere, u bogatoj hrišćanskoj porodici.

Najlepšu i najdragoceniju uspomenu na ovog sveca predstavlja manastir Đurđevi stupovi, kojeg je u 12. veku podigao srpski kralj Stefan Nemanja.

Simbolična pobeda nad aždajom

Nakon što je rano ostao bez oca, Đorđe se seli sa majkom u Palestinu, zemlju gde je živeo i propovedao Isus Hrist.

Posedovao je lepotu i stasitost, ali i sjajne moralne osobine: plemenitost, poštenje i hrabrost. Kao takav, nije mogao da ostane nezapažen. Pošto je postao vojnik, na svim ikonama je prikazan kao ratnik na konju, sa kopljem u ruci.

Duboko je verovao u Hrista, pa se suprotstavio čak i samom caru Dioklecijanu, koji je progonio hrišćane. Zbog toga je osuđen na smrt i umro u najvećim mukama. Poznato je da su se na njegovom grobu kasnije dešavala razna čuda, a mnogima koji ga poštuju i slave – javljao se u snovima.

Aždaja na ikoni simbolizuje mnogobožačku silu, koja je “proždirala” nevine hrišćane. Prema verovanju, pobeda Svetog Đorđa nad njom je zadala smrtni udarac “neznaboštvu”. U pozadini ikone, može da se uoči žena u “gospodskom” odelu, za koju se pretpostavlja da je carica Aleksandra, žena cara Dioklecijana, i da predstavlja mladu hrišćansku crkvu. 

Običaji vezani za Đurđevdan

Đurđevdan je prelazni praznik – između leta i zime, a vezuje se za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobre useve.

Tog dana se pletu venci od mirisnih trava, umiva vodom u koju je dodato razno bilje i kupa u obližnjoj reci. To najčešće čine deca i omladina, kako bi u narednoj godini bila zdrava i jaka. Venčići se kače iznad ulaznih vrata i kapije, gde ostaju do sledećeg Đurđevdana.

Krsna slava Kraljevića Marka


Đurđevdan je krsna slava mnogih pravoslavnih Srba, a prema narodnoj pesmi, bila je to slava i Kraljevića Marka. Ako vaša deca znaju ko je bio ovaj veliki junak, eto još jedne novosti za njih. Ovo je svečarski, veseo praznik u susret letu, suncu i plodnosti, koji unosi vedrinu i nadu u srca svih pravoslavnih hrišćana.

Uoči Đurđevdana, u vodu se spuštaju: dren (da deca budu zdrava kao dren), zdravac (da je puno zdravlja u kući) i grabež (da se momci grabe oko devojke), a potom i crveno jaje od Uskrsa, koje se nakon toga stavlja pod ružu u bašti da prenoći. Tom vodom se ujutru umivaju svi ukućani.

Rano ujutru, pre zore, narod odlazi na đurđevdanski uranak, i to u šumu ili pored reke – gde uz igru, pesmu i veselje obeduje za bogatom trpezom, sa porodicom i prijateljima.

Ako je na ovaj praznik vedro i lepo vreme, veruje se da će godina biti plodna. Ako pada kiša, kažu – leto će biti sušno.


Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

*